Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 940
Juče:

Danas: 940


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Sun 12/13/09 5:27PM
Sifra:


Pitanje Psihologu: Text: Postovana, operisana sam 18 novembra imala sam vanmatericnu trudnocu,prvo su mi u 12h radili punkciju jer su mislili da mi pukla cista i uspavali me totalnom anestezijom, ali su kasnije dobil rezultate beta hcg i videli da postoji vanmatericna trudnoca, tako da su mi intervenciju uradili nakon tri sata opet i totalno me uspavali.Hvala bogu sve je proslo u najboljem redu, ali dok je sve to trajalo ja sam se jako plasila i non stop plakala.

Sada kada sma se vratila kuci imam ceste napade straha pocinjem da se gusim,imam jaku aritmiju , pocinjem da se tresem i ne mogu da se smirim.Sve mi se to desava par puta dnevno i ako ja ne razmisljam vise o operaciji jer je sve proslo kako treba.
Posavetovala sam se sa psihologom i od nje sam dobila Rivortril tablete da pijem ujutru i uvece.
Molim Vas da mi kazete kada ce ti napadi prestati i koji je Vas savet sta da radim da prevazidjem to.
Unapred zahvalna ako u mi odgovorite u najkracem roku.Hvala


SIFRA-> natasa nata

Postovana Natasa, za vas je situacija u kojoj ste bili bila vrlo traumaticna i jako ste se uplasili.Verovatno ste bili u strahu da li cete preiveti sve to. Sada kada je sve to iza vas vi i dalje trpite posledice traume.To sto se vama dogadja to su panicna stanja i lek koji ste dobili upravo smanjuje povecanu anksioznost. Trebalo bi da uz terpiju, ukoliko je redovno uzimate, nemate osecanja anksioznosti ili panike. Ono sto mozete uraditi sami za sebe je da se sto vise okupirate pozitivnim stvarima, dogadjajima, ljudima. Radite sve ono sto vas opusta. Mislite na lepe stvari, opustajte se. Neko je vreme potrebno da prodje da bi vam to iskustvo izbledelo. Ukoliko zelite mozete sebi priustiti i nekoliko psihoterpisjkih tretmana sa ciljem da sebe ojacate i naucite tehnike opustanja i relaksacije kao i osporavanja iracionalnih uverenja koja vam prave panicna stanja. Ukoliko zelite mozete se i meni javiti za preporuku za psihoterapijski razgovor.

Datum: Fri 12/4/09 7:54AM
Sifra: mamaveca


Pitanje Psihologu: Potovani,

pokuacu da budem kratka, a da kazem ipak ono to ja smatram da je bitno za postojeci problem. Naime, radi se o mom odnosu sa cerkom koji je totalno iskocio iz" ina" verovatno mojom zaslugom pa sada stojim pred problemom koji ne mogu da reim. Uzroke mogu da sagledam, mogu i posledice,ali ...ne vidim reenje.
Kada pricam sa prijateljima cujem pusti je, kada udari glavom u zid osvestice se. To je veliko pitanje. Mozda i hoce,ali je toliko tvrdoglava da to ne bi priznala i da se desi,a mozda se i razbije tada,a ja necu znati i imati prilike da joj pomognem.

Elem, prica je komplikovana ali se nadam da cu uspeti da budem to jasnija.
Ako je to bitno, ja poticem iz porodice u kojoj je otac bio alkoholicar i nasilnicki se ponaao prema mojoj majci koja je sve to godinama trpela da joj se u kucu ne useli neka druga i ne uzme sve to je nae po njenim recima.Za mene do dana dananjeg nije imala razumevanja, i da je sada pitate rekla bi : ta se ja zalim mene nikada nije tukao. To to sam bila svakodnevno svedok horora koji se odigravao u mojoj kuci sa mojim roditeljima,nije bilo strano po njoj.Vazno je da sam imala oca, govorila je.

Imala sam veoma velike traume zbog toga( da ne idem u detalje) i jedva sam cekala da se odvojim od porodice i krenem svojim putem, i to sam i uradila . Udala sam se za moju ljubav iz srednje kole, koji je bio suta suprotnost mom ocu.Dobili smo cerku.
Moja cerka sada ima 21 godinu. Rodila se kao zeljeno dete u tom braku. Bila je mazena i pazena sa svih stranabake ,deke,tatamama, jednostavno bila je nae mezimce, naa princeza. Iako su se svi u glas bunili to hocemo da se vencamomoji:mnogo sam mlada ,a njegovi :ja sam iz loe porodice, kada se ona rodila imala je sve i paznju i ljubav i materijalno iako mi nismo bili u ne znam kakvoj finansijskoj poziciji.On je bio metalostrugar u firmi koja je propadala,a ja neko ko je zavrio medicinsku, ne moze da nadje posao (jer nismo imali 1000maraka da platimo radno mesto), htela sam da studiram primenjene umetnosti,ali ni to nisam mogla da upiem bez "veze". Sa jednom prijateljicom krenula sam u verc( Turska,Kina,Italija) i od prodaje garderobe smo ziveli bolje nego velika vecina( donosila sam po 2 njegove mesecne plate u jednom danu. Kada je imala 4 godine ja sam otila u inostranstvo ( Austrija) , nala posao u struci, ostala par meseci dok se nisam snala na poslu i obezbedila uslove da mogu da dodju moj suprug i dete. Lepo smo ziveli, iako sam samo ja radila godinamasuprug nikako nije mogao da se snadje , nauci jezik i slicno. Posle odredjenog vremena sam predlozila da se razvedemo, jer smo se razilazili u svemu a i ljubav je prestala, govorila sam da je dobar otac i muz,ali da nismo jedno za drugo.Razveli smo se sporazumno,nisam imala nikakvih potrazivanja osim da dete ostane samnom. Iako nije placao alimentaciju, iako je ispraznio kucu u kojoj smo ziveli ( i u kojoj i sada zivimo) iako se vencao i dobio drugu cerku,a nau izbegavao kada sam je dovodila na raspusteja sam sve to pokrivala,pricala joj o njemu uvek najlepe, i sa njim ostala u dobrim odnosima sve do njegove smrti pre 5 godina.Dakle naa princeza je ostala samo moja. Trudila sam se da joj nadoknadim sve to sam mogla,ali fizicko prisustvo i ljubav oca na zalost nisam mogla...

Udala sam se drugi putza austrijanca i rodila sina. Bojala sam se kako ce ona sve to prihvatiti,ali uz veliki napor mog supruga i mene bilo je sve u redu.On se ponaao prema njoj bolje nego prema svome sopstvenom detetu. I zavolela ga je posle odredjenog vremena.Dolo je i prokleto vreme rata , zabrana putovanja itd. Moji roditeljji su bili sve stariji i bolesniji,a nemaju nikog osim mene,pa sam i njima sredila papire i dovela ih kod nas,napravila im vize za boravak (spajanje porodice), dobijali su i pomoc od grada, bili zdravstveno osigurani vodila tatu na lecenje, operacijeda ne nabrajam.Pomagala sam koliko god sam mogla. Ja njima.Oni meni nikad,za sve u zivotu sam se sama borila i nikad nita nisam dobila na poklon.
Deca su poodrasla, ila u kolu, dobro se asimilovala,ja se i pored privatnih obaveza ukljucila u pomaganje deci iz Srbije posle rata i pocela polako da ulazim u konflikt i sa tadanjim muzem zbog njegove neodgovornosti i neshvatanja moje potrebe da na naki nacin pomognem mojoj zemlji i ljudima. Vodila sam grupe dece (po 18 njih ukljucujuci i mojui to je bio moj jedin uslov na pristanak bez fin.nadoknade) na "odmor od rata" koji je finansirala austrijska organizacija,ali nije imao ko da realizuje zamiljenu idejupa sam se ja zato i prijavila..
Pukao je i moj drugi brak.Naravno da sam dete i sve obaveze preuzela na sebe

Upoznala sam trecu osobu i vec umorna od svega i uz veliko osudjivanje porodice( pre svega moje majke) reila da ostanem u toj vezi do kraja svog zivota.Medjutim za razliku od prve dve, ova veza nikada nije bila kako treba,pa ni na pocetku,jer je gospodin imao svoju odraslu decu( sada imaju 30 i 25) i nikada nije hteo da preuzme ulogu oca za moju decujer oni imaju svoje oceve,mada ja to nisam ni trazila,samo sam naivno mislila da biti prijatelj deci zene koju voli ne moze biti tako teko, pogotovu to su moja deca njega prihvatila i htela da mu se priblize.Ali on je bio uvek na distanci,a ja sam ispravljala krive drine koliko sam mogla...
Vratili smo se u Beograddeca i ja u moju roditeljsku kucu, koju sam u medjuvremenu opet opremila.
Ubrzo nakon toga pridruzio se i covek koji je trebalo da bude covek do kraja mog zivota..
Moja cerka je zakljucila sa pravom da je taj covek neto to se u zivotu moglo izbeci,ali poto nije, ona je prekinula svaku komunikaciju sa njim.Nije mi uspelo iako sam pokuavala da kroz razgovore i sa jednim i sa drugim dovedem stvari u red.Kada sam ostala u drugom stanju i sa njim htela sam da prekinem trudnocu,ali nije se moglo cak i uz vezu koju sam nala...

Rodila sam sina.Mislila sam stvari ce biti bolje, povezace se i premostiti nespojivo,ali sam pogreila.Deca su prihvatila svog brata i vole se jako,ali veza izmedju njih i ovog coveka je postala samo jo gra ,jer su razlike postale vece.Tek onda se pokazalo,da on ume da bude nezan i brizljiv,ali ne prema njima.
cerka je u medjuvremenu zavrila gimnaziju, tata joj je umro od infarkta na drugoj godini, pregurasmo i taj ok nekako, upisala sam je na fakultet ( privatni ) i forsirala da ga zavri i postane svoj covek, na negodovanje babe i dede po tatinoj strani,jer ta ima ona da gubi vreme,treba da radi i da se udaje...
Stigla je do trece godine fakulteta, upoznala ( posle vie neuspelih veza) naeg decka koji se rodio i zivi u Austriji i odjednom se deava sledece...
Ne uspeva da zavri godinu ( kaze nastavice kasnije) iako je imala sve uslove za ucenje (mladja deca i ja smo se iselili iz kuce u stan kod gospodina o kome sam pricala, to je ona podrzala jer joj je trebao zivotni prostor)
I tu krecu problemi.
Pocinje da pokazuje znake ljubomore,ne na bracu nego na mene kao zenu, da se poredi samnom, da mi prebacuje zato nisam kao ostale mame ( propale i zaputene po njenim recima, pa da bude mirna). Prvo sam to shvatala kao period njenog odrastanja i shvatanja nje same kao zene,ali otilo je mnogo dalje..

Pocinju njena prebacivanja kako ja nisam nita uradila u zivotu, kako joj nisam nita obezbedila,kako nije imala nikakvo detinjstvo, kako mi nikada nece oprostiti to sam ostavila njenog oca, kako joj nije jasno ta mukarci i uopte ljudi vide na meni, kako to da ja imam drugarice,a ona ih nema i za to sam kriva...kada pokuam da pricam sa njom i kazem joj argumente, pocinje da vriti i place i svaka prica se prekida...
Odlazi u Ausriju, ostaje tamo mesec dana,pa dolazi na kratko i opet odlazi.
Po njenom poslednjem dolasku, ne zeli da bude vie u ovoj kuci, dok ceka paso bice u selu u kuci roditelja njenog decka, ne zeli da prica samnom i da ima bilo kakve veze samnom i moli me kroz vritanje da je ostavim na miru i da ako joj zelim dobro jednostavno zaboravim na nju kao moju cerku.Saznajem preko kominice koja nam je bliska i koju sam zamolila da prica sa njom da ce se udati za par meseci i da ne zeli da prisustvujem. Moja princeza i mezimica ne moze ocima da me gleda...kaze mrtva sam za nju.
Necu da Vam pricam kako mi srce puca, nego Vas molim da mi kazete ta se deava i ta da radim...?
Ipak nije ilo ba u par recenica, a u manje nisam uspela da prespem...

Unapred zahvalna,

SIFRA> mamaveca

Postovana, sami kazete da ste imali tezak i buran zivot. Verujem da jeste. Ali ta tezina je na specifican nacin uticala i na vasu cerku koja je na svoj nacin dozviljavala sve to kroz sta ste prolazile.Ona se nakupila nekog nazadovoljstva. Tesko mi je da vam kazem sta vam je najbolje da ucinite jer sam cula pricu samo iz vaseg ugla. Ne iz njenog. A svaka prica ima dve strane. Ne znam sta vam ona zamera, zasto se na vas ljuti. Cini mi se da ste u jednom slicne. Vas dve imate jaku licnost i ono sto naumite tezite i da ostvarite. Vama su se, zbog vasih ocekivanja i zelja, raspala dva braka a i sada ste u nekom u kome opet, niste srecni. Kao da je i vasa cerka vise naucila da trazi i da dobije ono sto je naumila pre nego da radi na tome da izgradi odnose kakve zeli. Ako je njeno nezadovoljstvo u ovom trenutku toliko veliko da ne ume sa vama normalno ni da komunicira ja bih vam preporucila da se malo distancirate i da sacekate da prodje neko vreme. Bilo bi dobro da pokusate da popravite odnose preko neke od strucnih sluzbi, na primer, centra za socijani rad ili neke druge. Jer je neophodno da postoji neki strucni posrednik koji ce vas voditi kroz to da sredite vase odnose. Neophodno je da se ukljuci neko od strucnjaka, psiholog, socijalni radnik.

Datum: Wed 12/2/09 1:21PM
Sifra: lazars


Pitanje Psihologu: Text: Ja se zovem Slobodanka imam 28 god. Bila sam zarobljena i od straha imala sam neke psihicke poteskoce nisam nikada pila terapiju jer su mi govorili da treba da ne mislim na ruzno i da nisam za psihijatra.cesto sam imala nerovozu ali borila sam se sama sa njom da niko ne primeti i uspjela sam da dodjem sebi ali trebalo je 6 do 7 god. Ponekad sam imala da mi se povrati taj osecaj ali uspjela sam da ga brzo prevazijdem . Ima 5 god kako me zeldac muci imam jaku kiselinu i bolove u zelcu i stomaku dr kaze da je mozda psihicko stanje ali ja osecam da je to od zelca da mi od muke i kiseline udara u glavu jer kad povratim nekad mi bude lakse. Ima 2 god kako sam se porodila i nisam spavala gotovo godinu maltene nikako po dva tri sata beba bila nemirna. To me sve jako iscrpilo i sad u zadnje vreme osecam se opet lose stalno me muci zeldac bol i lose misli sve mi nesto ruzno i kad mi dodje to sva se preznoim laden znoj. Nedavno mi se desilo vozila sam auto 5 sata kad sam navece legla samo me je nesto bacalo kao u komu i ruzne misli i polu nesvesno stanje to je strasan osecaj. Stalno sam umorna psihicki samo bi spavala nikako da fukcijonisem to mi je naj gore . Ne znam da li je do uzrok psihe ili zeldac jer mi hrana neka smete da odma povratim . Sve sam nalaze vadila u redu su samo sad me salju da snimim gastroskopiju. Ja se lose osecam i glava me cesto boli.imala sam jake bolove 5 god od stomaka pa u krsta i pod levu plecku stalno me je bolilo pogotovo posle porodjaja pa ja mislim da se meni od bola psihicki povratilo neznam vise sta bi moglo biti ali osjecam se malaksalo neki strah i pogotovo sto mi stalno govore nije tebi nista to je psihicki bol ja dobijem napad da u hitnu zavrsim od stomaka prema ledjima kako to moze biti psihicki. Kad me zeldac ne muci ja se i psihicki osecam bolje. Molim vas da mi objasnite sta mi je i da li je ovo od psihe osecam se nekad kao izgubljeno i kao u polu snu u napred hvala.
Sifra-> lazars

Da, to vam je od psihe.Zeludac moze da boli na nervnoj bazi jer je povecana kiselina posledica nekog psiholokog trpljenja, kao i ostali problemi glavobolje, visok krvni pritisak...i mnoge druge bolesti, mogu biti psihosomatske. To znaci da su organi oboleli zbog psihickih problema koji nisu leceni kako treba. Javite se psihijatru da vam odredi dijagnozu i prepise terpiju od koje cete se osecati mnogo bolje. Nemojte sebe da mucite.

Datum: Wed 12/2/09 1:13PM
Sifra: 1111


Pitanje Psihologu: Text: Postovana, Udata sam i imam dva maloletna decaka.Prevarila sam muza sa njegovim najboljim drugom,nisam ponosna na svoj postupak a ipak i ne kajem se.Muz me je varao povremeno,nikad mi nije priznao ali sam uvek znala,to me naravno povredjivalo ali nekako sam cak i pristajala da zivim sa tim njegovim ubedjenjem da se nije desilo nista.Svesno sam mu dopustala da misli da me nasamario zbog okolnosti,zbog manjka volje ...Partnerski dobro funkcionisemo,slazemo se,dobar je otac,muz korektan,mogu se osloniti na njega ali ja ga jednostavno vise ne volim.
Necu i ne zelim da se razvedem a opet zaljubljena sam i lepo mi je.Mi smo bili zajedno jednom jer on zivi u drugom gradu.Moj muz ne sumnja nista i poslije srcanog udara koji je imao postao je bolji,zeli da mi se iskupi za sve one dane kada me povredio.Tako on kaze (iako sam ja to sve iskonstruisala)zeli da nadoknadi izgubljeno,samo sad je meni svejedno.Sta ja u stvari radim i da li je moj postupak moguce shvatiti i da li treba da imam grizu savesti.

SIFRA-> 1111

Vi, kao da niste u kontaktu sa svojim emocijama.To se desava kada neko dugo trpi nasilje a onda se emotivno distancira i to prestane da ga boli, jednostavno, nema vise povredjivanja. Tako je, cini mi se, i kod vas. Ponasate se kao da nista nije bilo i oboje govorite da nista nije bilo a svi znate sta je bilo i da se to nesto jeste dogodilo. I zato ga vi vise ne volite. Jer ste povredjivani i treba vam neko drugi u koga niste izgubili poverenje.
Svaki je postupak moguce shvatiti ali i svaki postupak snosi odgovornost.
Da li treba da imate grizu savesti? Sta vi mislite o tome? Sta vi,u stvari, radite? Sta zelite? Cemu se nadate? Na ta pitanja mozete odgovoriti samo vi.

Datum: Mon 11/23/09 5:19PM
Sifra: Devojcica


Pitanje Psihologu: Postovani,
Potrudicu se da sto jasnije opisem moju situaciju. Imam 24god, rodjena sam u maloj sredini.Iako na prvi pogled brak mojih roditelja je bio odlican, sto se kaze za primer, uvek smo bili materijalno obezbedjeni, moj otac osim sto je fizicki znao da se obracunava sa mojom majkom(moram da napomenem da mene nikad nije udario),u mom prisustvu,znao je da nas doceka sa svalerkama u kuci, a onda bi nastupile svadje, gde sam ja obicno zavrsavala u sredini, posebno trpeci uvrede moje majke, a cesto i fizicko maltretiranje. Sa ocem sam bila uvek u dobrim odnosima, mada se on uvek i trudio da predstavi sebe kao dobrog roditelja, a majku kao histericnu zenu,,kako bi on rekao"Zrelu za lecenje". "Pravi" problemi pocinju sa mojih 14.god, brat je imao 6, kada je moj otac odlucio da napusti majku, zbog zene 20-tak godina mladje, lakog morala, al ne bih o njoj. S' obzirom da jako potsecam na oca fizicki, majka bi mi cesto "nabijala" raznorazne komplekse, mada sam bila dobar djak, normalno sam izgledala, uvek sam bila komunikativna i imam jako dobar drustveni zivot. U tom periodu sam se prvi put susrela sa drogom, roditelji su se potrudili da razgovaraju i objasne sve ono sto sam ja vec znala,naravno majka je jos jednom imala priliku da napadne oca i 'svali' krivicu na njega. Moram da napomenem, da je cesto ona bila inicijator svadja i fizicki bi cesto prva nasrnula na oca. U 18.god sam odlucila da odem u SAD, sto su roditelji podrzali, odlicno sam se snasla, ali nakon tih godinu dana, odlucila sam se za studije u Evropi. U tom momentu sve je naizgled delovalo normalno, ali nakon par meseci mama je dobila karcinom,, lecenje je trajalo skoro 3god i hvala Bogu, uspesno se izlecila,ali sa mnogo vecim psihickim problemima nego ranije. U medjuvremenu trudeci se da balansiram izmedju zivota u inostranstvu, fakulteta, porodice, krenula sam da eksperimentisem sa jacim drogama i alkoholom, to 'zadovoljstvo' osim sto me finansiski kostalo, dosta je uticalo i na moje mentalno i emotivno zdravlje. Ni jedna veza u kojoj sam bila, a bilo ih je dosta, nije trajala duze od 3 meseca, a svaka se zavrsila na moju inicijativu. Problem sa narkoticima sam snagom volje prevazisla,pre 1.god,fakultet sam zavrsila, radim kod oca, sto majka osudjuje. Prvih par meseci od povratka u Srbiju mislila sam da mi je potrebno vremena da se adaptiram, medjutim moje nezadovoljstvo postaje sve vece..nalazim se u zacaranom krugu gde vise ne znam sta je realno, a sta ne..svima udovoljiti, trpeti pritiske, brata od 17god koji zivi kod mene, jer je majka smatrala da joj treba vreme da se oporavi, pa se vratila u nase rodno mesto, otac zivi takodje u drugom gradu, ja radim i vodim racuna o bratu koji se profesionalno bavi sportom..dokle vise?? ne znam sta da uradim da pomognem sebi, jer od razgovora sa roditeljima nema nista, verujete da sam pokusala sve moguce nacine, a tada ispadam sebicna i nezahvalna.. Nezadovoljstvo je sve vece, a ja ne vidim izlaz..Ljubavni zivot skoro da nemam, dal je moguce da je zastitni zid toliko visok? Da li su traume iz detinjstva ostavile toliko dubok trag, da mi stvaraju barijeru da volim i dozvolim da budem voljena.. toliko pitanja i analiziranja..a odgovor ne mogu da dobijem.. Nadam se da cete moci da mi pomognete savetom kako bih pomogla samoj sebi. Unapred zahvalna.
SIFRA-> Devojcica

Postovana, mislim da ste do sada polozili ispit zrelosti i kao pobednik ostavili dosadasnje izazove odrastanja. Uloga koju trenutno imate nije vasa, niti je vas izbor. Na vama je da odredite svoje prioritete i da im se posvetite. Niste duzni da vracate dug tako sto cete biti roditelj onom kome to niste, na takav ugovor niste pristali. Vi ste sebicni? Vi, koja tek treba da se bori i gardi svoj zivot? A vasi roditelji nisu? Oni imaju svoj zivot i svoje prioritete..Vi bi trebalo da imate razumevanje za njih? A ko treba da ima za vas?
Mislim da ste i do sada radili stvari sa kojima se oni nisu bas slagali -a koje i nisu bile bas dobre za vas. Zasto bi se sada sekirali sto radite nesto sa cime se oni ne slazu a sto je za vas dobro.Zasto sada trazite njihovu dozvolu? Slazem se da je sa dozvolom lakse ali nije neophodna.Posebno kada osecate svim svojim bicem da vam treba nesto drugo. Pred vama su nova zivotna iskusenja i novi ispiti. Samo hrabro napred! Sto se tice ljubavnog zivota imam malo informacija da bih mogla bilo sta da zakljucim. Ukoliko zelite mozemo o tome porazgovarati.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'