Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 975
Juče:

Danas: 975


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Thu 08/20/09 10:24AM
Sifra: EMILIJA79


Pitanje Psihologu: AKO SE VRLO CESTO OSJECAM POTISTENO,I AKO CESTO MJENJAM RASPOLOZENJA OD TUGE DO USHICENOSTI,AKO MI UZASNO NEDOSTAJU LJUDI ALI IH IZBJEGAVAM I NE OSJECAM SE PRIJATNO U PRISUSTVU DRUSTVA,DA LI SE MOJE STANJE MOZE NAZVATI DEPRESIJOM?
PRI TOM IMAM CESTE GLAVOBOLJE I OSJECAJ UMORA.

SIFRA-> EMILIJA79

Postovana,
Vrlo je nezahvalno na ovakav nacin odredjivati dijagnoze, zato je najbolje da se javite specijalisti neuropsihijatru. Bicu slobodna da kazem da meni vas opis najvise lici na bipolarni poremecaj ili manicno-depresivni poremecaj. Ali opet, kazem, potrazite pomoc nadleznog lekara i on ce sa sigurnoscu odrediti o cemu se tacno radi. Ponekada isti simptomi poticu iz razlicitih poremecaja.

Datum: Tue 08/18/09 4:09AM
Sifra: Sanjar1307


Pitanje Psihologu: Potovana,
...Pre dve i po godine sam se javila neuropsihijatru jer sam smatrala da mi treba pomoc.Osecala sam se bezizlazno,utucno,nesigurno.Svaki dan je bio isti.Doktorka mi je za terapiju prepisala Cipralex, isprva po pola pa ceo od 10 mg.,i lexilijium od 3mg povremeno.Uvek sam imala drhtanje ruku i od kako sam taj lek pila to je prestalo.Pila sam ga 2 pune godine a prestala sam jer ga vise nije bilo na trzistu.Nisam cesto odlazila,nekad na 15 dana a nekad i po tri meseca ne odem.Smatram da cipralex nisam trebala toliko da pijem.Doktorka nikada nije belezila nista o nasim sastancima i cesto sam imala utisak kao da su se dve drugarice nasle na kafi ,samo to je uvek ja platim.
Osecala sam se dobro i slobodno te ne moram da pijem taj lek i zelela sam da verujem da ce moj zivot biti drugaciji,da cu raditi na sebi ,da cu se udati i imati porodicu. Zarko zelim dete.Doktorka je smatrala da sam ja dobro i da mi lekovi i ne trebaju,da samo treba vise da cenim sebe i da nadjem skladnu osobu za mene i da se udam.
Medutim desilo se da sam ja pogresila.Gotovo da me je sramota da priznam i sebi da sam posrnula i lakomisleno (a nisam lakomislena osoba)nasela na pricu o meditacijama.Upoznala sam osobu koja se time bavi i koja mi je pokazala tehnike meditacije putem snizavanja mozdanih talasa i dala literaturu o tome.Posle sam videla da toga ima i na internetu (Andrea Pangos).Ja sam to radila pod uverenjem da cu na taj nacin jacati svoj organizam.Medjutim,ja sam pocela da osecam strah od toga,takodje kao pravoslavni vernik pocela sam osecati grizu savesti i postala sam konfuzna.Imala sam razlicite dozivljaje prilikom tih snizavanja mozdanih talasa i nocne more.Sada me je strah da nisam sebi naudila.Prosto se strah uopste uvukao u mene.Strah da vise nisam ista osoba,da cu poludeti,da cu oboleti,da kao takva i necu moci ni da budem roditelj.Osecam se praznom i kao da nemam nikom nista ni da ponudim.Nisam dobra ni sebi a kamoli drugima.Bezvoljna sam potpuno,razocarana u sebe.Proslog vikenda sam mislila da cu poludeti,imala sam osecaj gusenja u vratu i strasan nemir.Panicno sam pozvala doktorku i otisla kod nje,mira nigde nisam imala.Ona me je osudila i iskritikovala sto sam to radila,rekavsi za tu zenu koja me je u to uputila da je ona sektasica i da ja moram ici kod svestenika. Za prvu ruku mi dala lexilijum i eglonyl i rekla da proverim stitnu zlezdu.Proverila sam i ona je u redu.Eglonil sam popila to vece i samo jos jednom.Ne zelim da ga pijem.
Odem u crkvu,molim se,nisam se obratila svesteniku.U crkvi nalazim umirenje.Pijem do dva lexilijuma dnevno i guram dan po dan.
Evidentno da mi neuropsihijatar ne moce pomoci osim to ce mi prepisati lekove da pijem to ja ne zelim. Zelim da budem zdrava,pa Vas molim da mi pomognete.Recite mi da li sam snizavanjem mozdanih talasa mogla da prouzrokujem neke dublje probleme i kome da se obratim?
Unapred zahvalna!
Srdacan pozdrav!

SIFRAc> Sanjar1307

Postovana, verujte mi da apsolutno nemate razloga da budete uznemireni. To takozvano snizavanje mozdanih talasa ili meditacija nije nista drugo nego jedna od tehnika relaksacije koja se naucno primenjuje u bihejvioralnoj psihoterpiji kao tehnika opustanja napetosti i snizavanja anksioznosti. Nista time niste lose uradili. Nemate nikakvu potrebu da idete kod svestenika! Steta je sto niste dobili podrsku i lek koji smanjuje anksioznost vec kritiku koja vas je dodatno uznemirila..
Anksioznost koju osecate jeste posledica unutrasnjeg nezadovoljstva, neispunjenosti i verovatno je delimicno povracaj depresivnih siptoma koje ste i nekada osecali. Najbolji lek za vase stanje jeste kombinacija terpije i psihoterapije. Da bi neki lekar radio terapiju razgovorima odnosno psihoterapiju mora da ima edukaciju iz neke psihoterapijske grane. To sto je neko psihijatar znaci da moze, da je strucan, da odredi i da lekove a ne znaci da je obucen, da je strucan da vodi psijhoterapisjke razgovore. Zato ste i imali osecaj kao da ste dve drugarice na kafi. Terapija koju sada uzimate nije dovoljna da pokrije simptome koje osecate. Trebalo bi je korigovati.
Ukoliko zelite dalju saradnju i pomoc javite mi se na mail adresu koju vidite gore.
Srdacan pozdrav !

Datum: Mon 08/17/09 3:36PM
Sifra: Zvezda


Pitanje Psihologu: Text:
Potovana,
imam 26 godina, jako dobar posao, komunikativna sam, privlacna, problem nezavreni fakultet koji stoji u mestu. Medjutim u poslednja 3 meseca su mi se pojavili cudni simptomi, jako lupanje srca tahikardije, preznojavanje, jako veliki umor cak u toj meri da ni u wc nisam mogla da odem, da operem kosu ili pospremim stan, precem 3 stepenika i umirem, gubitak apetita, grcenje u predelu grudi, ponekad kad jedem osecam kao da mi hrana zastaje u dusniku, prestala sam da se intenzivno druzim, ponekad mi smeta prisustvo bilo koje osobe, smrsala sam 7kg. Obisla sam sve moguce lekare, 2 puta radila eho srca, titne zlezde, hormone, snimanje pluca, razne enzime u krvi, krvnu sliku i sve je bilo ok, ponekad mi je samo pritisak malo visi oko 140 sa 90. Lekari su mi samo savetovali manje sekiranja kardiolog mi je prepisao verapamil i bromazepam od 1,5 po potrebi, nista od ta 2 leka mi nisu pomogla. Ja jesam veliki tremaros, po malo hipohondar, ali ovo jos nisam dozivela. Inace zivim sama u stanu, partner sa kojim sam u vezi otisao je u inostranstvo, vec duze vreme je tamo, cujemo se i sve je ok. Pre 2 meseca upoznajem jako finog decka sa kojim pocinjem da izlazim i da se zblizavam, i sve je to u redu, ali mojim simptomima nema kraja, ponekad me tako gusi da imam utisak da cu se uguiti. Stvarno mi je stalo do tog novog decka, jer verujem da od veze na daljinu nema nista. Mogu reci da sam se i zaljubila ali on bas i nije kao ja zaljubljen, kad smo zajedno lepo nam je, funkcionisemo sjajno, kad se ne vidimo 7c8 dana i kad ja insistiram da se vidimo on kaze da ga gusim. Ali i dalje nekako guramo. Postajem sumnjicava,stalno mu gledam poruke u mobilnom i nailazim na stvari koje se meni ne svidjaju, tada mi srce jos jace lupa, znam da se vidja sa drugima, ali mi je tesko da to prihvatim, mada i ja imam nekog tamo daleko. Pre par dana sasvim slucajno upoznam psihijatra (poznat) kod nekih prijatelja, ispricam mu sve sta me muci, posle par dana ponovo ga vidim dam mu sve rezultate i on kaze da meni nije nita, da sam "malo" depresivna i da uzmem lek Rivotril 1/4 ujutru mesec dana. Dve nedelje nisam htela da ga stavim u usta jer sam svata procitala na netu o tom leku, da je za epilepticare, da se postaje ovisnik itd. Ali kad vise nisam znala sta cu i gde cu uzela sam ga, i stvarno posle 3 dana kao da sam ona stara, samo jos uvek nemam apetit kao pre i dalje mrsavim.
Plasi me sta ce biti kad prodje mesec dana i kad ja taj lek prestanem da pijem, plasi me da ce mi se sve vratiti. Razmisljam da krenem da se bavim jogom, pilatesom ili nekim aerobikom, da posetim psihologa. Zanima kako i zasto sam upala u depresiju kad stvarno nisam imala razloga.
Sta je po Vama najbolje da uradim? Da li se depresija i anksioznost lece? Da li mogu imati decu posle tog Rivotrila?

Hvala SIFRAc> Zvezda

Postovana, odgovoricu vam na sva pitanja koja ste mi postavili. Lek Rivotril je anksiolitik i zato se i osecate bolje, jer je anksioznost uklonjena ili bitno smanjena. Nemojte citati na netu sve sto pise jer zaista ima svega i svacega i mnoge informacije su nepotpune te vas mogu pre lose informisati nego niti vam od koristi. Tacno je da se Rivotril koristi i u lecenju epilepsije ali su kolicine za tu svrhu neuporedive sa kolicinom leka koju vi uzimate, a kolicina koju vi uzimate je upravo za simptome koje vi imate. Naravno da nakon prestanka uzimanja terapije mozete sasvim spokojno planirati porodicu.
Visegodisnja iskustva u lecenju depresije, anksioznosti i drugih brojnih psihickih poremecaja potrvrdjuju da je kombinacija farmakoterpije lekova i psihoterpije pun pogodak . Iskustva pokazuju da se mnogi simptomi vracaju jer se sama osoba ne menja te kada prestane sa uzimanjem lekova nakon nekog vremena vracaju i simtomi. Upravo je u tome vaznost psihoterpije, da da podrsku kllijentu da sazri, napravi promenu i kvalitativan pomak u svom zivotu. Da ojaca svoje samopouzdanje, svoju sigurnost, stekne i usavrsi socijalne vestine..ili osvesti ono sto je potisnuto u nesvesnom a sto takodje, ima veliku ulogu u nasem funkcionisanju.
Vremenom ce vam se apetit vratiti ali postoji mogucnost da vam terapija od mesec dana nece biti sasvim dovoljna. Da bi se osigurali u potpuno izlecenje savetujem vam psihoterapiju.
Kada trazite psihoterpiju proverite da li psiholog ili psihijatar imaju neku od edukacija iz oblasti pshioterpije jer se ona samom strukom ne podrazumeva.
Ukoliko zelite preporuku javite mi se na sajt koji gore vidite i napsite odakle ste.
Fizicka aktivnost, neki treninzi ili relaksacije su svakako korisni, nezamenjivi, neophodni svakom ali sami po sebi nedovoljni da bi otklonili navedene depresivne simtome i ansioznost. Simptomi koje navodite mogu biti posledica stresa pod kojim ste neko duze vreme kao i nagomilanog i potisnutog nezadovoljstva i unutrasnje frustracije.Tako da bi na psihoterpiji trebalo raditi i na osvescivanju tih uzroka i pronalazenju novih, zrelijih obrazaca funkcionisanja.
Psihoterpija je put u vecu zrelost i kvalitetniji zivot.

Datum: Tue 08/4/09 7:32PM
Sifra: neodlucna majka


Pitanje Psihologu: Text:
Molim Vas odgovorite mi
Imam 47 godina I udovica sam vec 6-7 god. Imam dve odrasle cerke (zavrsavaju fakultet) koje su vrlo posesivne i rekla bih sebicne (mlaa posebno). Stalno su u strahu da ne naem nekog muskarca. Kazu da ne bi podnele da ih tako obrukam. Sa posla moram pravo kuci, a o izlascima da i ne govorim. Ako ponekad i izaem na kratko tu su silna pitanja gde sam bila i zasto. Ja im udovoljavam donekle. Kazem donekle jer vec neko vreme sam u nekoj platonskoj vezi sa jednim covekom, koji je veoma strpljiv sa mnom, Voli me ali ne shvata moj strah od dece. Pokusala sam da razgovaram sa cerkama o tome, ali mlaa tada samo izadje iz sobe ljuta, dok je starija malo razumnija. Ponekad mislim da su deca u pravu i da je moje mesto u kuci, bar dok se one ne udaju, ali se bojim da cu za to vreme izgubiti coveka koji mi znaci. Mislim da sam dobra majka (to misle i one), ali im je mnogo vazno sta drugi misle i sta ce reci. One su stvarno divne devojke i bojim se ako saznaju za tu vezu da ce me omrznuti ili jos gore napustiti. Mnogo sam vezana za njih i mislim da sam ih razmazila narucito od kad su ostale bez oca. Sta da radim? Ja njih razumem ali bih volela da I one mene shvate.

-neodlucna majka-

SIFRA-> neodlucna majka

Kako da vas shvate kada sami imate dvostruke arsine prema sebi? Za decu je normalno ono sto im roidtelji u kuci predstave kao normalno. Dugo ste, za vese cerke, u samo jednoj ulozi , ulozi majke. A kao zena imate i druge potrebe koje teze da se ostvare. Resenje je pronaci idealnu meru ili ravnotezu izmedju te dve uloge i nametnuti cerkama to kao cinjenicu koju bi trebalo da shvate i prihvate. Verujem da je vama teze da odradite to nego sto ce njima biti da prihvate.
Ukoliko kod njih postoji otpor treba pazljivo otkriti razloge za to i uveriti ih da jos neko za vas, nije nikakva pretnja po njih. Ukoliko vam zatreba podrska ili savet mozete zakazati razgovor.

Datum: Mon 08/3/09 4:57AM
Sifra: mikan


Pitanje Psihologu: Text: Potrebna mi je pomoc - savet.
Evo mucim se sama sa sobom da resim problem vec godinu i po dana medjutim mi ne ide. Imam 35 god. srecno sam udata, imam dvoje dece,cerku od 8 i cerku od dve godine. Posao kojim sam ispunjena. Do pre dve godine kada mi je otac iznenada umro moj zivot je bio divan medjutim posle njegove smrti nastaje haos u mom zivotu. Otac mi je umro u devetom mesecu trudnoce. Moja majka ostaje sama,udovica, pritom je ceo zivot bila prezasticena sa njegove strane kao i moja sestra koja sada ima 40 god. Njih dve upadaju u depresivna stanja obe.Svaka na svoj nacin a ja obavljam sve sto je moj otac obavljao. Bili smo prinudjeni da menjamo majcin i sestrin zivotni prostor usred promena finansijske prirode nastalih posle smrti oca. Moja sestra nikada nije radila ,zivela je sama u centru grada u 70 kvm, sve je to finansirao moj otac koji je odlaskom u penziju presao sa majkom u predgradje u porodicnu kucu a sestru su ostavili tamo samu. Ona je imala tokom zivota jako puno zdravstvenih problema od malena i otac je tokom celog zivota stitio da ne radi, da se nemuci i napravio od nje jedno nesposobno i razmazeno stvorenje .Pritom je ona usled nekih fizickih nedostataka jako iskompleksirana osoba, nesigurna u sebe, nije se udala, nema momka,nema dece,j ako malo prijatelja...jako je komplikovana, nezrela, nerealna, lako sa ljudima upada u sukobe. kako je tata umro ona u mom i majcinom zivotu pravi haos. morali smo da zamenimo stan u kome zivi za dva manja kako bi imala od cega da zivi posto majka se njenom penzijom to sve ne moze, kupili smo joj lep nov stan ,malo dalje od centra gde smo mogli da nadjemo dva za te pare, jedan izdali i ona od toga zivi, mama i ja dodamo koliko mozemo.njoj naravno nikad nije dosta...U celoj toj prici nam je pravila puno problema,stalno neke tenzije,strahovi dok nismo to sve ostvarili. odnosno to sam ja sve tehnicki izvela sama uz pomoc supruga. prodali smo i kucu u kojoj je majka ostala sama i priblizili je centru i nama, posto je govorila da ce tamo poludeti. mi smo radili sa dvoje male dece a one su kukale, padale u depresiju, pile tablete...mama se dosta i oporavila i stala na svoje noge ali sestra je stalno ne zadovoljna, hoce nazad u centar,cim ostane bez novca zove, kuka, preti majci, maltretira, krivi i mene i majku za svoj los zivot, sto se nije udala...nece niko da je zaposli a i po meni nije bas radno ni sposoba, ali je sposobna da pravi probleme. isla je u dom zdravlja kod psihijatra kome nerealno iznosi situaciju,dobila neki antidepresiv koji cas pije cas ne,...u celoj toj prici ona je tokom tih preseljenja jednog dana napala mog supruga iz cista mira, pljunula, izvredjala, lupila mu samar, nasta je on njoj uzvratio, prevrtala je po kuci namestaj. pozvala je onda i miliciju. bile smo i majka i ja prisutne i naprvila jedan veliki haos u porodici. moj suprug se u tim svim dogadjajima postavio zastitnicki i prema njoj i prema mami, pomagao sve sto treba,viseo u njenom novom stanu celu zimu sa majstorima, pozurivao da zavrse sve, kupio nov namestaj, sve do detalja namestio da bi se ona dan posle uselenja tako ponela prema njemu zbog nekog kvara koji se desio na grejanju. Posle te situacije desila se jos gomila svadja,vredjanja izmedju nje i majke kao i nas dve.To je sve jako uticalo na moj zivot pored supruga koji je to sve doziveo od nje,mamu je psihicki unistila,mene izmaltretirala pored male bebe i skolskog deteta.Ja bi joj i okrenula potpuno ledja u tom momentu i ostavila je da se snalazi ali mama to nije u stanju da uradi. Odrekla sam se svog nasledstva od oca u njenu koris da bi imala ona od cega da zivi ali njoj to nije dosta. Smatra da smo svi duzni da je izdrzavamo a da se ona tako ponasa. Mom suprugu koji je jako dobar i realan covek je pukao film i zabranio joj je da vidja nasu decu.Nije ih videla zadnjih godinu i po.U pocetku mi to nije smetalo, bila je kriva,ali sada kada su se stvari malo stisale muku muku mucim sa osecajima. Njega je jako povredila,uvredila i on ne zeli da joj oprosti. Rekao je mozda za jedno deset godina ako se promeni. Ona voli moju decu i jako pati sto ih ne vidja kao i moja majka koju je cela ta prica psihicki ubila. Sestra i ja smo se udaljile. Nismo nikada preterano bile bliske, potpuno smo razlicite, ali se sada jako retko vidjamo,cujemo se telefonom,ali nije to to.Meni je nje jako zao, ne znam kako da joj pomognem.Pokusale smo mama i ja da odemo sa njom kod psihologa na grupnu terapiju ali je ona posle prvog puta odustala. Ubija me ta situacija sa decom.Jeste ona to sve uradila i krva je ali da li je ispravno da moj suprug njoj zabrani da vidja decu.On sad ima argumente i kaze da ce mozda ona prema deci u nekom naletu besa da se ponese ruzno, ali realno ona to nikada ne bi uradila.On joj se sada na taj nacin sveti a ja patim i crkavam zato sto mi je nje zao. Nije se ostvarila ni u cemu,nema svoju porodicu a sad ni moju decu ne moze da vidja. Mislila sam da ce suprug vremenom da popusti, da ce strasti da se stisaju, pokusala sam da pricam sa njim ali ne vredi...odma mi kaze kako nju zalim a njega ne i kako hocu njoj da cinim usluge....Jako teska situacija.To me bas muci.Stalno razmisljam o tome i danju i nocu to me tisti i remeti normalan tok zivota.To je moj jedini problem koji imam,mozda izgleda mali ali meni je ogroman.Kako da ga resim,kako da znam sta je ispravno,kako da sebi rasteretim dusu i mozak???????

SIFRA-> mikan

Postovana, najbolje bi za vas bilo da odete na par susreta kod psihologa kako bi sredili svoje utiske i jasno se i vi odredili prema vasoj majci, sestri, suprugu....U vama postoji unutrasnji konflikt sa jedne strane, vi bi ste da odrzite nekadasnju ravnotezu i mir ( preuzimate ulogu oca) a sa druge strane shvatate da to nije vasa uloga i ne zelite da zrtvujete sopstveni zivot i zivot vase porodice radi odrzavanja prividnog mira. Na tome treba da radite. Morate preispitati svoje potrebe, zelje, mogucnosti, namere, kapacitete svoje porodice i postaviti se u skladu sa svim tim. Do ovih zakljucaka mozete doci kroz razgovor sa psihoterapeutom i time sebi obezbediti potreban mir i spokoj. Ukoliko zelite da zakazte razgovor ili dobijete preporuku za psihoterapeuta javite mi se ma mail adresu.



<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'