Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 955
Juče:

Danas: 955


 

Psihologija i psihoterapija se bavi poboljšanjem kvaliteta života zdravih ljudi kao i tretmanom ljudi kod kojih postoji neka vrsta patoloških promena.


PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Datum: Wed 04/2/08 5:14AM
Sifra: ROGANOVICKA


Pitanje Psihologu: Pitanje :
Postovana, molim vas za savet. Ja i suprug smo u braku cetiri godine i nemamo zajednicke dece, ali suprug ima sina iz prvog braka koji ima jedanaest godina. Ja i dete se lepo slaemo, slusamo, vaspitavamo. Mada je u pocetku bilo dosta problema, jer iskreno x...nije znao ni da pozdravi goste, uopste bio je totalno nevaspitan. Jer suprug je stalno bio na putu, majka je skitala, a svekrva koja ga je cuvala dok su mu roditelji bili u braku nije ga vaspitavala. On je pripao majci prilikom razvoda a kod nas dolazi vikendom. Njegova majka ivi u vanbracnoj zajednici sa najboljim drugom moga brata. U zadnje vreme sam primetila da dete prilikom price o njegovom ivotu tokom sedmice kod majke - lae. Naime, veoma cestvo vidjam njegovog ocuha koji je divan covek i mnogo dobar prema detetu, za razliku od x..majke. U svakom kontaktu sa ocuhom on mi prica kako uci sa njim, kako mu kupuje dorucak, slatkise i ja mu verujem da je tako jer ga poznajem dvadeset godina. Medjutim, dete kada dodje kod nas prica sasvim drugu pricu..kako je gladan, kako mu majka ostavlja suv hleb da jede, kako ga majka tuce - u to jedino verujem. Pored te dileme, imam i problem kako da se ponasam prema detetu. Mnogo je aljkav, nema radne navike, nikada ga nisu ucili u kuci bilo sta da radi /suprug je iveo sa majkom dok se nismo vencali/ i sada je problem. Ja hocu da on ima naviku da raspremi svoj krevet, da ode u prodavnicu, da sam sebi postavi dorucak..a on samo hoce da sedi za racunarom i ako mu traim da nesto uradi onda se buni.kako cu da se ponasam prema detetu, da bi ja bila dobra - jer ne elim da budem zla maceha, da bi dete lepo vaspitala i u nekoj buducnosti se ponosila njim, jer iskreno ne bi elela da osecam krivicu ako od njega ne postane dobar covek. Molim vas za savet. Kako je najbolje postupati u ovakvim situacijama. Hvala puno.

SIFRA-> ROGANOVICKA

Postovana,
Nalazite se u slozenoj situacii jer je vrlo tesko i pravim roditeljima d avaspitavaju dete a kamoli osobi koja nije bioloski roditelj. Vaspitanje zahteva kazne i nagrade, zahteva postavljanje granica ( time i frustraciju kod vaspitanika) ili uvodjenje razliitih ogranienja i zabrana.Po prirodi stvari kod dece to stavra oseanje ogranienja, zahteva i radja bunt, prezir, borbu da stvari odrzi po starom. I odrasli se tesko menjaju ( mislim na to kada zele da se menjaju) a zamislite koliko je tesko menjati decije navike, po gotovo ako mu je lakse da radi tako kako je vec naucio. Zato mislim da u startu shvatite da je vas uticaj delimicno ogranicen. Ogranicen je samo onoliko koliko samo dete zeli da vi imate uticaj na njega. Koliko je dete spremno da vas ''pusti'' u svoj zivot. Da bi imali uticaj, morate se potruditi da sa detetom prvo i neophodno ostavrite dobar kontakt, koji podrazumeva poverenje, iskrenost, ljubav. Odnosno da ostvarite sve ono sto ostvaruju i roditelji brigom, paznjom i ljubavlju prema detetu. Dete se mora osetiti zasticenim, prihvacenim i voljenim sa vase strane tek onda ce vas vaspitni uticaj ili ogranicenja shvatati odgovarajuce.
Ali budite oprezni i stalno mu govorite da zelite da imate dobar odnos, da ste uvek spremni da mu pomognete i da ga zastitite. Naravno neka i vasi postupci govore isto tako. Neka se vas odnos bazira na poverenju i iskrenosti prema njemu. Deca najvise ocekuju i podrazumevaju iskrenost - to zapamtite. A on sada ulazi i osetljiv period puberteta gde ce mu trebati mnogo paznje i podrske, posebno zbog takve porodicne situacije.
Sto se tice njegovog laganja krenite od cinjenice da dete i time nesto govori. Verovatno je nezadovoljno polozajem u toj porodici te ga prenaglasava . Pomozite mu tako sto cete reci da cete ispitati da li je sve to tako ( proverite da li se on slaze sa tim) i da cete ciniti sve sto je u vasoj moci da mu pomognete. Mozda dete zeli da se preseli i zivi sa vama zato vam se i zali. Neka vasi saveti budu konkretni: sta da radi ako mu se dogodi to i to...
Sto se tice dela vaseg pisma u kome govorite o njegovom losem zivotu kod majke tu vas mogu posavetovati da , ukoliko smatrate da je u interesu deteta, porazgovarate sa nekim iz Centra za soicjalni rad. Naime oni su obavezni da povremeno proveravaju starateljstvo a pogotovo ukoliko ima prituzbi. Sto se tice batina koje dete dobija zelim da vas informisem da je u posledenje vreme spovedena aktivnost na jacanju svesti ljudi da prepoznaju zlostavljanje i zanemarivanje dece i da REAGUJU povodom toga. FIZICKO KAZNJAVANJE DECE JE ZABRANJENO. Zakon je sada mnogo stroziji i odlucniji u odbrani zrtava porodicnog nasilja i zanemarivanja u svakom smislu. I nasa zemlja je potpisnica Konvencije Ujedinjenih Nacija o pravima deteta a to je pravo na zivot, opstanak i razvoj. Donosenjem zakona o ratifikaciji ove konvencije i potpisivanjem medjunarodnih ugovora drzava se obavezala da preduzme mere za psrecavanje nasilja u porodici, institucijama i iroj drustvenioj sredini i da obezbedi zastitu deteta. 2004.god.Vlada Republike Srbije usvojila je strateski dokument Nacionalni plan akcije za decu kojim je definisana politika zemlje prema deci. Stoga, ukoliko zelite i mislite da je u interesu deteta porpicajte sa nadleznim u Centru a oni ce znati sta treba da preduzmu kako bi zastitili najbolji interes razvoja deteta.


Datum: Thu 03/27/08 6:45AM
Sifra: 1199


Pitanje Psihologu: Text:

Pre dva meseca na proslavi Nove godine mojoj baki je pozlilo na sta sam ja burno odreagovao i nakon cega su mi se pojavili strahovi i panicni napadi.Prosla godina (2007) mi je bila dosta stresna,naporna i dosta sam bio odsutan od kuce zbog posla.Imao sam osecaj i stalno sam pricao kako sam hronicno umoran,bez fizicke aktivnosti,jednostavno nisam imao ventil.
Ovakav slican scenarijo sam doziveo pre 10 godina kada sam bio srednjoskolac (sada imam 26 godina).Problem sam resio sportskim aktivnostima,nocnim izlascima i druzenjem (10 meseci mi je bilo potrebno).
Majku sam izgubio u 15 godini,moj otac se ozenio nakon 2 godine i ja sam ostao da zivim sa bakom.
Trnutno sam na magistarskim studijama,radim,ozenjen sam i imam dvoje dece.
Kada mi se ponovo pojavio problem da sam bezvoljan,da mi je sve cudno,strah,napetost pre dva meseca koji sam odmah prepoznao javio sam se neuropsihijatru koji mi je prepisao bromazepan od 1,5mg od koga mi je bilo lose.Odlucio sam da promenim lekara i na preporuku moje familije otisao sam kod psihijatra.On je ustanovio aksioznost sa primesama depresije,derealizaciju i depersonalizaciju,povremenu mucninu.Prepisao mi je xanax od 0.25 mgx3 i flunisan 20mgx1 tableta dnevno ujutru.Ovo mi je peta nedelja kako koristim lekove,dosta sam stabilniji,sigurniji,nemam mucninu,povremeno imam osecaj da je sve oko mene cudno kao da gledam kroz neki filter,ali sam naucio da to iskontrolisem i da ne uvecavam strah kao na pocetku.Teze mi je da radim,malo sam usporen i dekocentrisan sto mi dosta smeta.Povremeno imam bol u grudima,a u toku ova dva meseca cak sam i zaplakao par puta sto nije moja karakteristika sobzirom da nisam suzu pustio zadnjih 10 godina.Idalje sam malo osetljiviji,ponekad u grcu i ne mogu u vek da se obradujem,rastuzim (osciliram) ali mislim da moj oporavak ide u dobrom pravcu.Obavljam sve aktivnosti na poslu,kod kuce i na fakultetu.
Nakon mesec dana uzimanja pocetne terapije,smanjen mi je flunisan na pola tablete dnevno i xanax po potrebi.
Opet mi se cesto pojavljuju simptomi da mi je sve cudno (kao da sanjam natrenutke) i da se ne mogu osecati kao pre (radovati se,smejati,uzivati u nekim stvarima kao nekad,jednostavno sam opterecen time sto mi se desava).
Zanima me koji je vremenski period potreban da prodje kako bih se potpuno stabilizovao i bio onaj stari?Da li terapija koja mi je prepisana prouzrokuje moju usporenost,slabiju koncentraciju,odsutnost u nekim trenucima i da li ce mi se osecanja stabilizovati?
Da li su moji simptomi prolazni i da li mogu da prouzrokuju losije stanje?
Da li je terapija adekvatna i da li su moji simptomi vezani za aksioznost ili nesto drugo?
Unapred zahvalan.

SIFRA-> 1199

Postovani,
vremenski period za stabilizaciju je subjektivan momenat i zavisi od vise razlicitih stvari - adekvatnost terapije kako u izboru terapije tako i u kolicini terapisjkih doza, od prethodne razvijenosti simptoma od stava osobe prema terapiji i od njenih adaptacionih potencijala da se adaptira na ovakav prelazni period, na nacin zivota i kavalitet inerpersonalnih odnosa...Sigurno je da i terapija utice na neka od vasih osecanja ( usporenost..) ali je ona ipak, neophodna da bi drugi simptomi nestali. Moj profesionalan stav je da je podrska psihologa u ovakvim stanjima idealna kao kobinacija uz odgovarajucu terapiju. Posebno u slucajevima kao sto je vas. Psihoterapijski razgovori bi vam pomogli da osvestite potisnuta zarista koja vam prave anksioznost i da ih savladavate, time bi se i period izimanja terapije lekovima znatno skratio. Anksioznost se manifestuje kao deo potisnute depresije ili se javlja kao simptom u nekim drugim stanjima. Verujem da je kod vas i neki depresivni momenat bitan. Bilo bi korisno da uradite test licnosti MMPI koji bi pokazao strukturu vase licnosti i sta je u pozadini. Vase bolje psihicko stanje ukazuje da vam je terapija koju sada koristite odgovarajuca. Sto se tice pitanja: ''Da li su moji simptomi prolazni i da li mogu da prouzrokuju losije stanje?'' - vasi simptomi jesu prolazni samim tim sto uzimate terapiju koja pomaze da budu prolazni, ali da se ne bi u narednim stresnim zivotnim situacijama povaratili bilo bi pozeljno da radite na jacanju svojih psihickih potencijala i mehanizama odbrane. U skladu sa tim uverenja sam da bi vam konsultacija sa psihooglogom znatno pomogla, ubrzala oporavak i ojacala vas za buducnost.
Sve najbolje,
Radmila


Datum: Tue 03/25/08 4:41AM
Sifra: Sarajka


Pitanje Psihologu:
Text: Postovana gdjo, evo javlja se ponovno Sarajka s kojom ste komunicirali unazad 15 dana. Vjerovatno negdje imate u arhivi ili na postu moj problem pa se ne bih ponavljala nego cu Vam samo predociti nove cinjenice gdje Vas molim da mi pomognete u rasvjetljavanju svega. Rekla sam vam kako imam problema u braku s suprugom i nekim njegovim neobjasnjivim stanjem depresije izgubljenosti ili neceg sl. Rekla sam Vam i to da sumnjam da u zadnje vrijeme vodeci nasu kcerku na treninge iz ritm. gimnastike pokazuje vece interesovanje za jednu "gospodju" 1971 god. koja isto dovodi svoje djete. Oni i mi se znamo vec dvije godine i zaista je to sve bilo prijateljstvo dok izmedju nas se nije desilo ovo sto se desilo i dok nije u svojoj glavi presvrnuo i poceo razmisljati kako mu je sve dosadilo kako vise ne moze kako ga stereotip i monotonija guse, ja djeca sve... Odjednom je poceo da vrlo cesto spominje ime Elvira od nekih bezveze stvari pa nadalje. Skijanja s djecom su zavrsavala sa skijanjem skupa s Elvirom treninzi su se odvijali u cekanju kraja na kafama s Elvirom. Istina ona je uvijek bila na skijanju u drustvu neke prijateljice ili svoje majke ali to mom suprugu nije smetalo da se podje nabacivati. To traje od pocetka februara dakle evo jedan mjesec i pol. Kada sam prinjetila da nesto cudno ima i kada je on rekao da vise sa mnom ne zeli izlaziti da sama sebi organizujem zivot da vise sa mnom ne zeli nista pa da me ne zeli ni poljubiti, da se ne zeli pravdati gdje ide i s kim je. Kada sam rekla da ja puno toga znam on kaze ja nemam drugu zenu niti mi pada na pamet, ja se ne okrecem za drugim suknjama, ja nebih bio s njom (Elvirom) i rasturao jedan sretan brak ti si ljubomorna ti si paranoicna i sl. Samo da bi sebe oprao. A znam otkada se upetljao da ne spava po noci da je kao tinejdjer od 15 godina kada jedva ceka da se cuje s djevojkom. Sastala sam ses njenim muzem i rekla neke pojedinosti od kojih on nije mogao bas puno izvuci, ali kada sam prokopala po kompjuteru i svasta nasla stvari su bile drugacije. Tu su pisma sa tolikim izljevima ljubavi i poezijom da je moj suprug zeznuo i samog Jesenjina. Od onoga jedva cekam da te cujem da osjetim tvoj glas da te makar preko MSNdodirnem ,kada budes zeljela vidjet cemo se na kafici pa do toga da zamislja kako je s njom u braku kako ce je pustiti da izlazi sa svojim drugaricama i da mu se sretna i vesela vraca kuci a on ce dotada pisati dom. zadacu s njenom kcerkom, citati joj bajke cistiti stan ili bilo sta sto ona bude zeljela.... Poklanja joj orhideju za osmi mart i kaze da nije bio sretniji u tom casu da su zene za njega uzvisena bica a ona posebno, bila si bozanstvena sinos i tome sl. Jednu noc za kafom u nekoj kafani zemislite pitao ju je da se uda za njega. Ona mu je rekla da je lud i da je ostavi namiru. KADA sam sve ovi predocila njenom muzu krenuli smo u akciju. On je s njom imao vrlo ostar razgovor sve je ispitao i sve saznao dosao do svih mailova jednog prema drugom do svih listinga mobilnih gdje je bilo ukupno za mjesec dana 70 poruka i 30 poziva njen suprug je inace prije radio kao policajac na vrlo visokoj poziciji i znao je sta radi. Ona mu je priznala da se "navodno" on njoj poceo nabacivati prije jedan mjesec dana da joj je poceo slati poruke poezije i ljubavnih romana da ga je ona odbijala, da ga je molila da prestane, da se boji muza, da ce mu reci, da ga njegovi postupci plase, da zeli da bude samo prijateljica s njim, a na pitanje muza a zasto mi nisi rekla o tome pitao sam te a ona kaze da se bojala njegove reakcije sta ce biti. Kaze on njoj "pa evo sada vidis da si proizvela jos gore i da je tek sada problem". Moj muz je prijetio njoj navodno ako ne bude s njim on ce se ubiti. A vi znate draga doktorice onu staru "dok kuja repom ne mahne", dakle sva pisma su tu , suprug je doticnoj zabranio bilo kakva vidjanja i pozdrave , uzeo stvar u svoje ruke i rekao meni da je "pokrivena " s svih strana. Da se ona jako prepala svojih postupaka da je vidjela dokle je otisla i tako to. Rekla sam mu da joj puno ne vjeruje jer sve moze biti mazanje ociju. Obavio je razgovor i s mojim muzem koji je u pocetku moj muz shvatio kao "jaranski" pa se poceo zezati dok ovaj drugi nije lupio sakom o sto. On je tada priznao da je pogrijesio da je mootisao daleko i izgubio i prijateljicu. Receno mu je da prestane pisati poeziju supruzi da prestane da je maltretira i da je se okane...
Sa mnom je samo imao razgovor kada je vidio da sam dosla do pisama kada je rekao"jeste imao sam s tom zenom divno prijateljstvo o svemu smo razgovarali i ona je rekla kako ima nesretan brak a i ja sam to isto rekao njoj i kao osjetio potrebu da joj se priblizi. Jeste da sam joj nudio ljubav, seks, ali na MOJU ZALOST bio sam odbijen, nije me zeljela." Samo sam rekla jesi li ti normalan i znas li situaciju koju si proizveo, halo gdje se nalazis... Kaze on mozda sam bio poludio ali tako je nisam ni na koga mislio ni na tebe ni djecu ni njeno djete ni njenog muza,, samo nas dvoje. Od tada, to je prije tri dana bilo nismo vise nista razgovarali na tu temu on suti sutim ja,,, Samo je dialog oko obicnih stvari dorucak rucak vecera skolska zadaca i sl. Puni mojih prijatelja o tome zna sve, jedan je i razgovarao s njim i rekao da mora da se vrati porodici u pitanju su sati a ne dani, da se okane tudjih zena ima svoju i dva "prtljaga" sa sobom dvoje djece koje ce imati do kraja zivota a najlakse je naci zenu koja ce te iskoristiti a djeca tada prezirati. On je rekao da vec skoro dvije godine "trazi sebe" da je negdje skrenuo i da je iz toga proizaslo svo nezadovoljstvo i ta veza koja nije imala nista drugo osim druzenja kafica i hemije , dakle bez seksa ili bilo kakvih dodira, poljubaca ili sl.
Sta sada da radim, povrijedjena sam do bola, jer mi je lagao svo vrijeme kako nema drugu, specijalno ne nju, ali ipak mozda vise iz navike a i iz ljubavi ne zelim da ga otjeram Najlakse bi bilo razvesti se ali sta tada. To nije rijesenje bas za svaku priliku, to bih uradila da me udario da me maltretira ili djecu, ali on je uvijek bio pazljiv muz i dobar otac vrijeme provodio s nama dao nam sav svoj zivot. Jeste da je po svojim osobinama vrlo zatvoren covjek nece da se prazni bilo kome i mozda ga je to dovelo dovdje, za razliku od mene koja nadjem prvu'zrtvu" da s njom popricam i pokusam rijesiti svoj problem . I sve ono sto mi je govorio o meni i one silne pogrdne rijeci mislim da je htio sam sebi mene omrznuti i opravdati svoje postupke i naklonost prema toj zeni. Kako vidite sad tu situaciju i dokle da cutim o svemu da li da prva pocnem razgovor ili da ga ovom distancom i ignoriranjem jos vise "maltretiram' i dovodim do ludila jer ne zna sta mislim i sta mu spremam. Kako dalje pomozite mi voljela bih da sve prodje da zatvorim ovu knjigu sa ruznim ispisom i krenem dalje. ali da li ce njemu biti jasno sta je uradio ili ce se opet "sutra"okrenuti za nekom slicnom. Naravno, to niko ne zna niko nije mogao vjerovati ni ovo da se desilo pa evo desi se... Hvala vam unaprijed . Sarajka
SIFRA-> Sarajka

Odgovor psihologa:
Postovana, dosta je bilo igara sa obe strane. Ukoliko iskreno zelite popravku vase veze, odnosno braka, moracete da se i iskreno potrudite oko toga. Misljenja sam da necete moci sami i da bi neko od mojih kolega mogao da vam strucno u tome pomogne. Postoje bracni terapeuti ili bracna savetovalista ili psiholog sa edukacijom za porodicnu terapiju . Najbolje je da ukljucite nekog od njih u rad i savetovanje sa vama. Jer mislim da ce vasem suprugu trebati strucna pomoc a vama podrska. Nemoguce mi je da vam dajem konkretnije savete na ovaj nacin a i savetovanje samo sa vama verujem da vam je jasno, nije dovoljno. I vasem suprugu treba dati sansu da iskaze i osvesti razloge svog nakumuliranog nzadovoljstva i da zajednickim snagama krenete u oporavak vaseg braka.Ni posle svega nije sistuacija takva da postoji jedan krivac koga treba kazniti. Niakda nije kriva samo jedna strana. To zapamtite. Resenje je na pola puta i zahteva promene obe strane. Ukljucite strucnjaka i resicete problem. Sve najbolje! Radmila

Datum: Mon 03/24/08 3:26AM
Sifra: eskele


Pitanje Psihologu: Text: Osecam strasnu anksioznost od mnogih stvari u zivotu. Prvo povodom sexa. Povezana je sa strahom od Hiva, ali posle jedne stresne veza i sa starhom od vezivanja i bliskosti. Iako sam sa sadasnjim deckom konacno spavala jako me je bolelo . Osim toga imala sam i nalet homofobicnosti i setila sam se jedna stvari iz detinjstva koja me je uzasnula. Jako rano sam pocele sa masturbacijom ni u skoli nisam krenula i scene sexa su me uzbudjivala. Tako sam jednom vudela da neki covek ljubi zenu dole i mene je to zanimalo kako je i ja sam sa mojom sestrom probala da ona poljubi dole mene, a ja nju, to je videla moja baka i rekal da je to pogresno i da se ne radi i objasnila nam. Mene nikada nisu privlacile zene i niko ko mi je rod, ali to sto se desilo me bukvalo maltretira i prepada. Onda sam imal 5 ili 6 godina i ne znam zasto sam to uradila i kako mi je uposte palo tako nesto na pamet kao detetu. Takodje studiram jako tezak fakultet i njemusam podredila ceo svoj duhovni zivot na neko vreme i imam tenziju i od toga, jer nikako da se sredim po pitanju nekih bitnih stvari vezanih za mene. Ovo sto sam napisala me mnogo uznemirava, jos mi je teze jer svu svoju paniku i histeriju ispoljavam na racun svoje veze i potiskujem sve ostalo. Tesko mi je da bilo cime smirim sebe.
SIFRA-> eskele

Postovana, i sami ste svesni da se kod vas nakupilo puno stvari koje je najbolje resiti (razresiti) kako bi ste psihicku energiju trosili na stavri koje su vam sada vazne a ne na potiskivanje ili na nekonstruktivno osecanje krivice i prepzira..Te vam je moj najopstiji savet da bi vam psihoterapija donela smirenje, razresenje, vece samopostovanje..Niste mi postavili neko konkretno pitanje tako da cu vam samo reci nekoliko stvari na koje ste me svojim pismom naveli. Anksioznost je u svojoj osnovi osecanje nesigurnosti na kojoj se moze i treba raditi u cilju prevazilazenja i psihickog ( mentalnog) rasta.Ukoliko se ansioznost neguje ona se jaca i siri na stvari, objekte, dogadjaje ..na koje se ranije nije odnosila. Zato je dobro ne negovati i ne trpeti anksioznost.( Ovo se uci i radi na psihoterapijskim susretima i razgovorima). Sto se tice dogadjaja iz detinjstva on po svojoj prirodi spada u normalna decija istrazivanja i experimentisanja u vezi seksualnosti. Veliki broj ljudi ima raznorazne dozivaljaje na ovu temu u detinjstvu koja nisu ostavila nikakav bitniji uticaj na kasniji razvoj i odnos prema seksualnosti. Zato nemate nikakav razlog da se oko toga sekirate i osecate krivicu ili nesto slicno tome. Ali, opet vam kazem ,ukoliko sami ne nalazite nacin da se ove povecane anksioznosti i napetosti sami oslobodite, nadjite nekog odgovarajuceg psihologa sa kojim cete radidti na tome. Sve se to resava. A vama ostaje zdrava kolicina psihicke energije za vas dalji rast i razvoj. Pozdrav, Radmila!

Datum: Fri 03/21/08 1:29PM
Sifra: block


Pitanje Psihologu: Text: Hi!
Procitala sam ovaj text moje frendice, tkz jaffa, pa sam Vas htijela pitati sta znaci ovo osecanje.....
Kako bih to opisala... kao da se nalazim u necemu i cak ono sto govorim cini mi se kao da ne govorim ja, cujem svoj glas kao da ga slusam sa strane, skroz cudan neki osjeaj...
Da li je to derealizacija i da li je to teska psihicka bolest?
Je li to uvod u sizofreniju..
Doduse taj osecaj nije uvek prisutan ali jeste kada sam napeta..
HVALA
SIFRA-> block

Odgovor psihologa:
Simptomi derealizacije, depresonalizacije i slicni mogu biti simptomi sasvim i vise razlicitih psihopatoloskih pojava i sindroma. Mogu se javiti u anksioznim stanjima, pod uticajem raznih droga ali i u tezim dusevnim bolestima kao naprimer u shizofreniji. Sami po sebi ne znace nikako uvod u tesku bolest ali su svakako vredni paznje i ne treba ih tolerisati kao nesto nevazno pogotovo ako se ponavljaju i ukoliko je njihovo trajanje duze. Ono o cemu vi pisete najverovatnije je posledica anksioznih osecanja koje imate i koje se psihoterapijom odlicno saniraju.


<<>>
[ 1 ] [ 2 ] [ 3 ] [ 4 ] [ 5 ] [ 6 ] [ 7 ] [ 8 ] [ 9 ] [ 10 ] [ 11 ] [ 12 ] [ 13 ] [ 14 ] [ 15 ] [ 16 ] [ 17 ] [ 18 ] [ 19 ] [ 20 ] [ 21 ] [ 22 ] [ 23 ] [ 24 ] [ 25 ] [ 26 ] [ 27 ] [ 28 ] [ 29 ] [ 30 ] [ 31 ] [ 32 ] [ 33 ] [ 34 ] [ 35 ] [ 36 ] [ 37 ] [ 38 ] [ 39 ] [ 40 ] [ 41 ] [ 42 ] [ 43 ] [ 44 ] [ 45 ] [ 46 ] [ 47 ] [ 48 ] [ 49 ] [ 50 ] [ 51 ] [ 52 ] [ 53 ] [ 54 ] [ 55 ] [ 56 ] [ 57 ] [ 58 ] [ 59 ] [ 60 ] [ 61 ] [ 62 ] [ 63 ] [ 64 ] [ 65 ] [ 66 ] [ 67 ] [ 68 ] [ 69 ] [ 70 ] [ 71 ] [ 72 ] [ 73 ] [ 74 ] [ 75 ] [ 76 ] [ 77 ] [ 78 ] [ 79 ] [ 80 ] [ 81 ] [ 82 ] [ 83 ] [ 84 ] [ 85 ] [ 86 ] [ 87 ] [ 88 ] [ 89 ] [ 90 ] [ 91 ] [ 92 ] [ 93 ] [ 94 ] [ 95 ] [ 96 ] [ 97 ] [ 98 ] [ 99 ] [ 100 ] [ 101 ] [ 102 ] [ 103 ] [ 104 ] [ 105 ] [ 106 ] [ 107 ] [ 108 ] [ 109 ] [ 110 ] [ 111 ] [ 112 ] [ 113 ] [ 114 ] [ 115 ] [ 116 ] [ 117 ] [ 118 ] [ 119 ] [ 120 ] [ 121 ] [ 122 ] [ 123 ] [ 124 ] [ 125 ] [ 126 ] [ 127 ] [ 128 ] [ 129 ] [ 130 ] [ 131 ] [ 132 ] [ 133 ] [ 134 ] [ 135 ] [ 136 ] [ 137 ] [ 138 ] [ 139 ] [ 140 ] [ 141 ] [ 142 ] [ 143 ] [ 144 ] [ 145 ] [ 146 ] [ 147 ] [ 148 ] [ 149 ] [ 150 ] [ 151 ] [ 152 ] [ 153 ] [ 154 ] [ 155 ] [ 156 ] [ 157 ] [ 158 ] [ 159 ] [ 160 ] [ 161 ] [ 162 ] [ 163 ] [ 164 ] [ 165 ] [ 166 ] [ 167 ] [ 168 ] [ 169 ] [ 170 ] [ 171 ] [ 172 ] [ 173 ] [ 174 ] [ 175 ] [ 176 ] [ 177 ]




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'