Svi ponekada imamo i lepe i ružne emocije. Kada smo srećni često taj osećaj delimo sa najbližim osobama. A kada smo tužni, uplašeni, depresivni, besni, povlačimo se u sebe i taj osećaj ne delimo ni sa kim. Potreban nam je savet ili mišljenje nekoga ko je stručan da nam pomogne ali se ne usuđujemo ikoga da pitamo. Razlog znamo samo mi. Od danas na našem sajtu imate mogućnost da uz najveću diskreciju - uz šifru, postavite pitanje stručnjaku psihologu- psihoterapeutu i da pročitate odgovor. Koristeći šifru zadržavate potpuno pravo na diskreciju a stručan odgovor dobijete na našem sajtu u roku od 48h.


Da li vi licno smatrate da je sramota otici kod psihologa?

DA
NE
NEODLUCAN/NA


Rezultati

Ukupno: 341
Juče:

Danas: 341


 

  

PSIHOLOG RADMILA GRUJIČIĆ
psihopomoc2012@yahoo.com

Pratite nas na Facebook-u


Šta je psihoanaliza

 

Psihoanalizu je osnovao Sigmund Freud na samom početku XX veka. On je prepoznao i pokazao ulogu nesvesnog u čovekovom duševnom životu - da postoje želje, osećanja i misli kojih u datom trenutku, ili trajno, nismo svesni, kao i da naizgled besmisleni simptomi (straha, prisila, telesnih smetnji bez organskog oboljenja, i dr.) - mogu imati svoje nesvesno psihološko značenje i najčešće su rezultat nesvesno sukobljenih želja koje teže ispunjenju, vezujući i crpeći na taj način veliku količinu psihičke energije.
Sigmund Freud

Psihoanaliza danas predstavlja metod pristupa čovekovoj psihi, kako njenom razumevanju, tako i njenom lečenju, te istovremeno podrazumeva i pogled na svet, i teorijski model mentalnog funkcionisanja i vid terapije mentalnih poremećaja.

Kao teorijski model za razumevanje psihičkih fenomena, bilo da oni pripadaju u najširem smislu reči normalnom psihičkom životu ili psihopatologiji, psihoanaliza je postala sastavni deo kulture. Ona je našla svoje mesto u psihijatriji, psihologiji i društvenim naukama. Kao i u umetnosti, kojoj daje, ali i od koje često dobija inspiraciju.

Kao vid terapije, psihoanaliza se obraća ljudima kod kojih ponavljajući nesvesni, a samim tim i njima nepoznati i van svesne kontrole psihički procesi, utiču na širok spektar ljudskog funkcionisanja - na donošenje odluka, na izbor i raskid partnerskih odnosa, na kvalitet roditeljstva, na teškoće u ostvarivanju svojih potencijala, na nivo samopoštovanja - i ponekad dovode do formiranja simptoma kao što su bezrazložna strepnja, prisile, strahovi, i dr. Terapijski cilj psihoanalize nije ograničen na ublažavanje simptoma. Problemi i konflikti se rasvetljavaju iz raznih perspektiva, kako odnosa prema analitičaru, tako i odnosa prema značajnim figurama iz života, bilo sadašnjeg ili prošlog. Upoznavanje i istraživanje unutarnjeg sveta čoveka ojačava ličnu sposobnost samoposmatranja, razumevanja sebe i drugoga, obogaćujući lično iskustvo.

Autorsko pravo preuzetog teksta je : http://www.bpa.org.yu/active/sr-latin/home/what_is_psychoanalysis.html Gde možete naći više informacija




Sva prava Zadržana Agencija 'Autentik'